Poremećaji tečnosti govora se mogu javiti u vidu:
- Fiziološko mucanje se javlja u periodu usvajanja govora (od druge do četvrte godine), a može se javiti i kasnije (oko pete godine). U tom periodu se javlja povećano interesovanje deteta za dešavanja u okolini, šire pripovedanje, češće zapitkivanje i generalno intenzivniji doživljaj spoljašnjeg sveta. U tom periodu je najvažniji odnos roditelja i okoline prema detetu i njegovom govoru. Stalno ispravljanje deteta pri govoru, uznemirenost, neskrivena briga i strah, saosećajno ophođenje prema detetu ne doprinose da fiziološko mucanje prođe, već da se razvije. Strpljenje, dobar govorni model, usporen i smiren govor sa detetom najčešće dovode do spontanog oporavka fiziološkog mucanja.
Dete često zastajkuje u govoru, ponavlja pojedine glasove, slogove, reči ili rečenice. U nekim slučajevima može postojati upadljiva klinička slika, dok je u nekim jedva primetna. Često se javlja saplitanje u govoru koje liči na zamuckivanje, a uzrok tome je nesklad između brzog toka misli i sporosti funkcije govornih organa, između želje i volje deteta da govori i nedovoljne spretnosti i sposobnosti govormih organa. Zamuckivanje je izraženo prisutno u situacijama izražene uzbuđenosti, radosti ili žalosti.
- Razvojno mucanje karakteriše pojava mucanja kod dece predškolskog uzrasta, a uzroci mogu biti genetski (uticaj naslednog faktora), sredinski (uticaj okoline) i neurofiziološki (izmenjena funkcija određenih delova mozga). Razvojno mucanje se ispoljava kao ponavljanje reči, glasova ili slogova (uglavnom u inicijalnoj poziciji). Tokom govora je uočljivo produžavanje vokala, sporiji govor sa mnogo pauza. Mucanje karakteriše pogoršavanje u situacijama povećanog umora, stresa ili uzbuđenja. U nekim situacijama dete može da izbegava govor usled straha od pojave disfluentnosti u govoru.
- Psihogeno mucanje je provocirano i održava se na bazi psiholoških faktora neurotskog ili psihotičnog tipa, bez evidentne organske etiologije. Može da se javi i kod dece i kod odraslih. Nastaje naglo, nakon stresogene situacije i zavisno je od tipa situacije, oblika i načina reagovanja deteta ili odraslog koji muca na određenu situaciju, kao i od karakteristika ličnosti i ličnog govornog iskustva, a može da nastane i u toku psihotične dezintegracije ličnosti. Neurotično/neurotsko mucanje je često povezano sa strahom koji dovodi do uslovno-refleksnog spazma disajne i glasovne muskulature što dovodi do grčeva koji su karakteristični za početne stadijume neurotičnog mucanja.
- Neurogeno mucanje karakteriše pojava simptoma koji mogu biti veoma slični simptomima nekih drugih govornih poremećaja, kao što su dizartrija i apraksija, ali i drugih vrsta mucanja. Dijagnostika neurogenog mucanja je najvažnija pre početka tretmana mucanja i postavlja se na osnovu poremećaja fluentnosti govora i istrorije slučaja, tekućeg/sadašnjeg medicinskog statusa i drugih poremećaja komunikacije. Uzroci neurogenog mucanja mogu biti bolesti ili oštećenja CNS-a i zbog toga je neophodan drugačiji pristup u terapiji koji obuhvata preciznu lokalizaciju lezije i lečenje bolesti koje su dovele do oštećenja CNS-a.
Mucanje predstavlja kompleksan poremećaj koji ostavlja značajne posledice na različite aspekte ne samo govora i komunikacije, već i na celokupnu ličnost osobe koja muca. Stoga veliki značaj dajemo prilagođavanju terapijskog pristupa obliku i vrsti mucanja, uzrastu, težini stanja, kao i individualnim karakteristikama i potrebama osobe.
