LOGOPEDSKI TRETMANI KOD ODRASLIH

Afazija je poremećaj ili gubitak govorno jezičkih sposobnosti koji nastaje usled moždanog oštećenja. Najčešći uzrok nastanka afazije je moždani udar, degenerativne bolesti CNS, tumori, povrede glave.

Dve glavne vrste afazija su;

1. Brocina afazija – mitorna ili ekspresivna afazija – nastaje kao posledica frontalnih moždanih lezija razumevanje je očuvano ali osoba ne može izgovoriti odgovarajuću reč, govor je spor, oklevajući, teškoće u formiranju rečenice, izostavljanje veznika, predloga, zamenica, prisutne su teškoće pri izvođenju svesnih i namernih pokreta govornih organa, prisutni su i poremećaji čitanja na glas i pisanja.
2. Wernickeova afazija – senzorna afazija – nastaje kao posledica lezija auditivnih moždanih oblasti, produkcija govora je uglavnom očuvana, ali je oštećeno razumevanje govora. Osoba ne razume značenje izgovorenih reči, nedostatak sposobnosti da prati sopstveni govor, odsustvo sposobnosti da shvati da li ono što govori ima smisla i da li je u skladu sa kontekstom, pisanje je takođe pogrešno.

U zavisnosti na veličinu moždanog oštećenja razlikuju se još nekoliko vrsta afazija; Transkortikalna motorna afazija, transkortikalna senzorna afazija, konduktivna afazija, ali najteži oblik je Globalna afazija ili potpuna afazija. Kod ovog oblika oštećene su sve osnovne jezičke funkcije i nemogućnost čitanja, pisanja, računanja.

Tretmane je najbolje započeti što pre, već u prvoj nedelji nakon moždane lezije, a lečenje se sprovodi u naredne dve godine. Obavezno je uključivanje porodice u tretman. Cilj tretmana je ponovno uspostavljanje komunikacije i ponovno uključivanje osobe u svakodnevni život.

Disfonija – promuklost  može nastati kao posledica upale larinksa, glasnica, tumori, prekomerne upotrebe glasnica… Kod zapaljenskih procesa promuklost menja jačinu, visinu i boju u toku dana. U slučaju pojave disfonije potrebno je dijagnostikovati tačan uzrok nastanka, uključiti adekvatnu medikamentoznu terapiju ukoliko je potrebna, govornu terapiju ( bolja upotrebljivost govornih ordana ), a u nekim slučajevima poreban je i hirurški pristup.